AKTUELNO
Najnovije vesti i dešavanja vezana za Modnu i Tekstilnu Industriju u Srbiji i svetu

Ukoliko vi imate vest koju želite da objavite, možete nam je poslati na: info@fashioninserbia.com
________________________________________________________________________________

..::Domaće firme najviše predstavljaju svoje proizvode za izvoz putem Interneta::..

Anketa SIEPA pokazala da su domaći privrednici svesni potrebe upotrebe Interneta u promotivne svrhe.

U vikend izdanju dnevnih privrednih novina "Pregled" objavljen je deo podataka ankete SIEPA o strategiji razvoja domaćih preduzeća i robnih marki.

Jedno od pitanja u anketi je bilo - Kako planirate da predstavite svoje proizvode na inostranom tržištu? Kao odgovor na pitanje dobijena je "struktura promotivnog miksa" domaćih preduzeća na stranim tržištima:

• 5% putem sopstvenih agenata upućenih na inostrano tržište.
• 8% putem sopstvenog predstavništva u stranoj državi.
• 10% putem agenata angažovanih na stranim tržištima.
• 15% u okviru organizovanja nacionalnih programa.
• 17% putem distributera.
• 22% izlaganjem na sajmovima.
• 23% putem Interneta.

Činjenica da 23% anketiranih privrednika koristi Internet za predstavljanje svojih proizvoda na inostranim tržištima predstavlja veoma ohrabrujući podatak, iako se ovo "predstavljanje" svodi na samo postojanje Web prezentacije, a ne i naročito promovisanje iste putem Interneta.

Ovaj podatak govori o skorašnjem sve ozbiljnijem korišcenju Interneta u promotivne svrhe za potrebe izvoza. To će se desiti onda kada se pojave pojedini primeri firmi koje uspešno plasiraju svoje proizvode korišcenjem Internet promocije, dok značajniji veći broj ostalih privrednika nema ove efekte.

Očigledno je da su privrednici shvatili da je Internet najjeftiniji način komunikacije sa potencijalnim stranim klijentima, a u narednom periodu bi trebalo staviti akcenat na edukaciju iz oblasti online promotivnih aktivnosti nakon postavljanja sajta na Web.

________________________________________________________________________________

9. jun 2006. | Decju garderobu i dalje niko ne kontroliše | Izvor: www.BLIC.co.yu

Boja opasna, a niko nadležan

Iako je Ministarstvo zdravlja još prošle nedelje naložilo da se utvrdi da li se na tržištu u Srbiji prodaje kineska decja odeca koja sadrži aromatski amin, materiju koja može da izazove rak, po tom pitanju se još ništa nije uradilo. Nadležne institucije koje bi trebalo da urade kontrolu, pravdaju se time da zvanicno nisu obaveštene o pokretanju akcije.

Kako „Blic“ saznaje, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom preuzelo je odgovornost na sebe da isplanira i organizuje kontrolu robe, odnosno ko ce i kada to raditi. Prema tom planu, prvo što treba da se uradi jeste da se od Uprave za carinu dobiju tarifne oznake za uvoznu odecu iz Kine da bi se utvrdili uvoznici. Po tom nalogu tržišna inspekcija bi krenula u kontrolu, ali pošto je rec o otrovnim materijama, pridružili bi im se i inspektori Ministarstva zdravlja. Analizu garderobe uradila bi firma „Jugoinspekt“ i ukoliko bi se utvrdilo da na našem tržištu postoji otrovna kineska roba, dao bi se nalog za povlacenje sa tržišta.

Kako smo saznali od Uprave za carinu, spisak svih uvoznika kineske garderobe predat je Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Medutim, da li je pored toga uradeno još nešto, juce u Ministarstvu za ekonomske odnose nismo mogli da saznamo, jer je pomocnica ministra za politiku i režim spoljne trgovine Ana Blagojevic, inace nadležna za ovaj slucaj, na putu u Ženevi, a osim nje niko nije zadužen da daje izjave.

I u Ministarstvu za trgovinu nisu bili raspoloženi za razgovor. Rekli su samo da još nisu dobili zvanican zahtev da krenu u kontrolu kineske odece. S druge strane, u Ministarstvu zdravlja opet kažu da nisu nadležni za ovaj slucaj iako je rec o zdravlju ljudi, a prošle nedelje je zvanicno saopšteno da je ministar izdao nalog za kontrolu zdravstvene ispravnosti uvozne robe. Medutim, sada kažu, da pošto je rec o opasnim materijama, to spada u nadležnost Ministarstva za nauku i životnu sredinu, odnosno Uprave za zaštitu životne sredine. Inspektori ove uprave tvrde da nadležnost ima Ministarstvo zdravlja. Uprava za zaštitu životne sredine, receno nam je, jedino kontroliše uvoznu polovnu garderobu koja se prodaje po takozvanim sekend hend šopovima.

S druge strane, i kada bi se odgovorne institucije dogovorile o tome cija je nadležnost da uradi kontrolu garderobe, ostaje nepoznanica kako ce se utvrditi prisustvo kancerogenih boja u odeci.

- Trenutno ne postoji nikakav propis po kojem se uvoznik obavezuje da ispita prisustvo odredene vrste boja u proizvodima od tekstila i kože. To znaci da nije propisano koje su to boje za koje se sumnja da su kancerogene, niti metode za njihovo utvrdivanje - kaže za „Blic“ Saša Filipovic, direktor sektora za tekstil i kožu u „Jugoinspektu“, firmi koja je jedan od ovlašcenih kontrolnih organizacija u Srbiji koja ispituje kvalitet proizvoda od tekstila i kože.

U skladu sa naredbom o tekstilnim proizvodima koji u prometu moraju biti snabdeveni uverenjem o kvalitetu, nije predvideno proveravanje vrste i štetnosti boja, objašnjava Filipovic. Odreduju se samo fizicko-mehanicka svojstva tkanine, kao što je sirovinski sastav, skupljanje, postojanost obojenja, postupak održavanja.

Sonja Todorovic

9. maj 2006. | Privatizacija u tekstilnoj industriji | Izvor: www.B92.net

Tenderska dokumentacija za privatizaciju niškog tekstilnog preduzeca "Niteks" može da se otkupi do 26. maja. Rok za dostavljanje konacnih ponuda za kupovinu sto odsto kapitala "Niteksa" je 23. jun.

Buduci kupac mora da se bavi proizvodnjom ili prometom tekstila ili tekstilnih proizvoda najmanje tri godine, da je ostvario prihod od najmanje milion evra, ili da je finansijski investitor sa ukupnom aktivom vecom od 40 miliona evra u prošloj godini.

Kupac može biti i investitor koji je u 2005. godini imao prihod veci od tri miliona evra ili konzorcijum ciji bar jedan clan ispunjava uslove tendera.

"Ubedeni smo da ce ovog puta 'Niteks' dobiti vlasnika, jer je završeno restrukturiranje firme, skoro je okoncan socijalni program, a ako se naplate iracki dugovi tekstilcima, postoji šansa da posle privatizacije naše preduzece zauzme povoljnu poziciju na tržištu", rekao je direktor Ðorde Stošic.

Procenjeni kapital preduzeca je oko 17,2 miliona evra, a dugovi su smanjeni na 5,8 miliona evra, od cega su 3,2 miliona evra krediti za novu predionicu, koji mogu biti i reprogramirani.

Novog vlasnika ceka oko 850 zaposlenih. Prosecna plata u "Niteksu" je od 95 do 106 evra, a proizvodni kapaciteti u prošloj godini bili su iskorišceni samo 36,7 odsto.

"Niteks" je jedino tekstilno preduzece u Srbiji i Crnoj Gori koje ima zaokružen tehnološki proces proizvodnje, što podrazumeva proizvodni ciklus od proizvodnje prediva do gotovih odevnih proizvoda.

Konkurs za investitora u „Prvi maj“

Javni konkurs za potencijalne investitore u pirotsku Industriju odece "Prvi maj" bice raspisan krajem maja najavio je direktor preduzeca Miroslav Golubovic i dodao da je  "medu potencijalnim kupcima i dalje holandska firma 'Wall wear men', da je pismo o namerama uputio i jedan belgijski konzorcijum, a da postoji interesovanje i domacih investitora".

Povodom prekida pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, Golubovic kaže da to može biti loš znak za strane investitore. "Ocekivali smo nastavak pregovora, tako da se bojim da se u ovom slucaju strani investitori privremeno ne povuku", objasnio je Golubovic.

"Prvi maj" se nalazi u procesu restrukturisanja od marta 2003. godine. Od ulaska firme u taj proces, uradena su dva socijalna programa i formiran je Tranzicioni centar, ciji je cilj da se pomogne radnicima koji su ostali bez posla.

U prvom navratu, fabriku je od 3.400 napustilo 1.000 radnika. Za drugi socijalni program odobrena su sredstva za još oko 400 radnika. Do sada je 300 radnika proglašeno tehnološkim viškom, a 150 radnika je otišlo iz fabrike po drugim osnovama.

U ovom trenutku "Prvi maj" zapošljava 1.850 radnika. Prosecna zarada u martu iznosila je 10.740 dinara, a u prošloj godini je ostvaren izvoz od 3,5 miliona dinara.

18. april 2006. | "Be­ku" skro­jen ste­caj! | Izvor: www.novosti.co.yu

BE­O­GRAD - Po­sle tro­go­di­šnjeg ste­ca­ja, dug kon­fek­ci­je "Be­ko" je, struc­no­šcu sa­mih ste­caj­nih uprav­ni­ka, sa­mo za po­sled­nju go­di­nu "na­ra­stao" se­dam pu­ta. Pre­ma iz­ve­šta­ju ste­caj­ne uprav­ni­ce Spo­men­ke Bi­lic ko­jim oba­ve­šta­va Tr­go­vin­ski sud i Mi­ni­star­stvo prav­de, taj dug je kra­jem pro­šle go­di­ne "pre­sko­cio" 40 mi­li­o­na evra, tvr­di Sla­vo­mir Mi­lo­še­vic, pred­sed­nik i opu­no­mo­ce­nik Udru­že­nja vla­sni­ka 60 od­sto vred­no­sti pred­u­ze­ca.
- Ova­ko enor­man dug Bi­lic mo­ra na su­du da do­ka­že, i da obra­zlo­ži ko je to, uz nje­nu sa­gla­snost, mo­gao da uci­ni - ka­že Mi­lo­še­vic. - Oci­to su na­du­va­ni du­go­vi i tro­ško­vi, uma­nje­na ste­caj­na ma­sa, ka­ko bi se ne­ka­da­šnji gi­gant tek­stil­ne in­du­stri­je obez­vre­dio i po vec vi­de­nom sce­na­ri­ju "uba­cio u ru­ke" ne­kom uspe­šnom bi­zni­sme­nu.

TU­ŽBE
VI­ŠE pu­ta su ak­ci­o­na­ri i za­po­sle­ni uka­zi­va­li na broj­ne pro­pu­ste ste­caj­nih uprav­ni­ka, ali to, na­ža­lost, ni­je ima­lo efek­ta. Udru­že­nje je sa­da po­no­vo pro­tiv Spo­men­ke Bi­lic, i biv­šeg di­rek­to­ra Bra­ni­sla­va Ata­na­sko­vi­ca pred Pr­vim op­štin­skim su­dom u Be­o­gra­du po­kre­nu­lo tu­žbu ra­di utvr­di­va­nja i na­kna­de šte­te imo­vi­ne "BE­KA".
- Or­ga­ni­zo­va­na gru­pa po­ku­ša­va da do­kraj­ci ne­ka­da ve­o­ma uspe­šnu fir­mu, a sve što smo iz­no­si­li u jav­no­sti me­se­ci­ma, po­tvr­di­lo se kao tac­no. Sa­mo, ni­je nam ja­sno za­što se ni­je kre­nu­lo u ak­ci­ju hap­še­nja ra­ni­je - ka­že Mi­lo­še­vic.
Za pri­vred­ni krah pred­u­ze­ca Mi­lo­še­vic po­seb­no op­tu­žu­je Ata­na­sko­vi­ca, "ko­ji je fir­mu do­veo do pro­sjac­kog šta­pa".
Sam ste­caj u "BE­KU" ko­ji je uve­den od­lu­kom Tr­go­vin­skog su­da u Be­o­gra­du, zbog du­ga od 5,9 mi­li­o­na evra, iz­ne­na­dio je ta­da mno­ge, pa i sa­mog mi­ni­stra pri­vre­de, tim pre što je imo­vi­na be­o­grad­ske kon­fek­ci­je znat­no vred­ni­ja od du­ga. Ovla­šce­ni re­vi­zo­ri su je ta­da pro­ce­ni­li na oko 42 mi­li­o­na evra. A, sa­mo pro­da­jom jed­ne od dve rob­ne ku­ce u Knez Mi­ha­i­lo­voj, u sa­mom "sr­cu" pre­sto­ni­ce "BE­KO" bi pod­mi­rio sve oba­ve­ze. To­me tre­ba do­da­ti i imo­vi­nu u biv­šim re­pu­bli­ka­ma, ko­ja je vred­na oko 15 mi­li­o­na evra.

RAZ­VLA­CE­NjE
"BE­KO" je ra­ni­je iz­vo­zio oko 70 od­sto sop­stve­ne pro­iz­vod­nje, a za­po­šlja­vao 2.460 rad­ni­ka u dve sme­ne, sa osam po­go­na i 150 pro­dav­ni­ca na vr­lo atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma. Sa­da ras­po­la­že sa pet fa­bri­ka i 34 pro­dav­ni­ce. Je­dva da je osta­lo 400 rad­ni­ka.
Sa­da­šnje ru­ko­vod­stvo "BE­KA" ka­že Sla­vo­mir Mi­lo­še­vic sve­sno ni­je do­zvo­li­lo rad­ni­ci­ma da ot­poc­nu pro­iz­vod­nju, iako su do­bi­li po­nu­de od stra­nih part­ne­ra. A za­po­sle­ni u "BE­KU" ne­ka­da su ši­li ode­la za part­ne­re iz Ne­mac­ke, Ita­li­je, En­gle­ske, pa cak i u vre­me sank­ci­ja.
Ova­kva pred­u­ze­ca sa rad­nja­ma u cen­tral­nim grad­skim zo­na­ma na­ro­ci­to su po­god­na za raz­vla­ce­nje imo­vi­ne. Ka­ko prak­sa po­ka­zu­je upra­vo su fir­me sa atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma sja­jan te­ren za ko­rup­ci­ju i naj­ce­šce su sve­sno "ute­ri­va­ne" u ste­caj. Ta­ko je Ste­caj­no ve­ce Tr­go­vin­skog su­da iz­ba­ci­lo za­kup­ce lo­ka­la, ko­ji su pre go­di­nu i po za­ku­pi­li rad­nje "BE­KA" i bez ten­de­ra, na osno­vu od­lu­ke ko­ju je pot­pi­sa­la De­lin­ka Ður­de­vic, pri­ve­de­ni su­di­ja, da­lo u za­kup 34 pro­dav­ni­ce fir­mi "To­ba­ko" po ce­na­ma vi­še­stru­ko ma­njim od tr­ži­šnih, od dva do 27 evra po kva­dra­tu.

27. mart 2006. | Kr­pi­ce kroz re­še­to | Izvor: www.novosti.co.yu

BE­O­GRAD - Kao kroz "igle­ne uši" ca­ri­ni­ci od ne­dav­no kon­tro­li­šu uvoz ki­ne­skih i tur­skih ma­ji­ca, far­mer­ki, pa­ti­ka i dru­ge ro­be. Ce­ne ni­že i do pet ili de­set pu­ta od re­al­nih te­ško pro­la­ze ca­rin­ske kon­tro­le, jer je od pre me­sec da­na Upra­va ca­ri­na Sr­bi­je, na zah­tev Uni­je pro­iz­vo­da­ca tek­sti­la, obu­ce i ko­že, za ro­bu ki­ne­skog po­re­klom pri­ba­vi­la vred­no­sti po ko­ji­ma se ta ro­ba pro­da­je za iz­voz iz Ki­ne.
In­for­ma­ci­je o ce­na­ma pri­ku­plja­ju se sa ra­znih stra­na, a naj­ve­cim de­lom pre­ko In­ter­ne­ta. Ka­ko ka­že Zo­ri­ca Mi­la­di­no­vic, na­cel­nik Ode­lje­nja za vred­no­sti u Upra­vi ca­ri­na, po­da­ci sa In­ter­ne­ta do­bi­ja­ju se naj­vi­še sa saj­to­va azij­skih ve­le­tr­go­va­ca, gde su ob­ja­vlje­ne ce­ne i uslo­vi pro­da­je.
- Ra­ni­jim ana­li­za­ma utvr­de­no je da vi­še od 60 od­sto uvo­za tek­sti­la i obu­ce po­ti­ce iz Ki­ne, pa je i na taj deo uvo­za usme­re­na ve­li­ka pa­žnja - ka­že Mi­la­di­no­vic. - Kad ca­ri­ni­ci utvr­de da pri­ja­vlje­na ce­na ne od­go­va­ra stvar­no pla­ce­noj, ili onoj ko­ja tre­ba da se pla­ti za uve­ze­nu ro­bu, on­da utvr­du­ju ca­rin­ske vred­no­sti pri­me­nom osta­lih me­to­da ca­rin­skog vred­no­va­nja. To su obic­no slu­ca­je­vi kad fak­tu­ra ne­ma po­treb­ne po­dat­ke kao što su pa­ri­tet is­po­ru­ke, uslo­vi i na­ci­ne pla­ca­nja, ili uvo­znik ne pri­lo­ži ku­po­pro­daj­ni ugo­vor, iz­vo­znu ca­rin­sku de­kla­ra­ci­ju, do­ka­ze o pla­ca­nju. Za da­lju kon­tro­lu pri­ja­vlje­nih ce­na za ca­rin­sku vred­nost ko­ri­ste se pri­ku­plje­ni po­da­ci sa azij­skih saj­to­va. U ve­ci­ni slu­ca­je­va na In­ter­ne­tu je ode­ca ili obu­ca opi­sa­na do de­ta­lja, a ima i sli­ku.
Ka­ko ka­že Mi­la­di­no­vic, po­sto­je po­da­ci o sa­sta­vu, te nam je za­to i ne­pri­hva­tlji­vo da ode­ca od pa­mu­ka bu­de jef­ti­ni­ja od si­ro­vog pa­mu­ka. Tu su i po­da­ci o ko­li­ci­ni ko­ja se po toj ce­ni ugo­vo­ra, te ne mo­že da bu­de ista vred­nost za 1.000 pa­ri, ili 100.000 pa­ri far­mer­ki.
- Za sa­da ne­ma­mo po­dat­ke ko­li­ko je ova kon­tro­la do­ne­la efek­ta, ra­no je go­vo­ri­ti, ali vi­dlji­vi su po­ma­ci. Mno­gi su vec po­ce­li da pri­ka­zu­ju re­al­ni­je ce­ne i ne bu­ne se - ob­ja­sni­la je Mi­la­di­no­vic. - To je i u kraj­njem ci­lju ka­ko bi, i kod nas, kao i svu­da u sve­tu, svi ima­li je­da­na­ka pra­va i oba­ve­ze.

PA­PI­RI
PRO­BLEM ko­ji Zo­ri­ca Mi­la­di­no­vic po­seb­no is­ti­ce je ne­sprem­nost uvo­zni­ka da u to­ku ca­ri­nje­nja pru­že kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Cest je slu­caj da ugo­vo­ra ne­ma, vec se pod­no­si sa­mo fak­tu­ra o ro­bi, bez fak­tu­re o pre­vo­zu. Ret­kost je iz­vo­zna ca­rin­ska de­kla­ra­ci­ja iz ze­mlje oda­kle se ro­ba do­no­si. Ta­ko bi se i na toj de­kla­ra­ci­ji tac­no vi­de­lo ko­li­ko i za ko­ji no­vac sti­že ro­be u na­šu ze­mlju.

BRI­SEL
EVROP­SKA ko­mi­si­ja odo­bri­la je uvo­de­nje pri­vre­me­nih an­ti­dam­ping ca­ri­na na uvoz ko­žne obu­ce iz Ki­ne od 19,4 od­sto i Vi­jet­na­ma od 16,8 od­sto. Iz Bri­se­la je sa­op­šte­no da ce ca­ri­ne bi­ti po­ste­pe­no uvo­de­ne od 7. apri­la na­red­nih pet me­se­ci. Od an­ti­dam­ping ca­ri­na oslo­bo­de­ne su sport­ska i dec­ja obu­ca. Ki­na je na­go­ve­sti­la da ce se ža­li­ti Svet­skog tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji.

23. mart 2006. | Ra­ste iz­voz tek­sti­la­ca | Izvor: www.novosti.co.yu

BE­O­GRAD - Za­hva­lju­ju­ci Spo­ra­zu­mu o tek­sti­lu sa EU us­pe­li smo da na evrop­sko tr­ži­šte po­ve­ca­mo iz­voz za 50 od­sto. Trend se na­sta­vlja i da­lje, iako su uslo­vi po­slo­va­nja, ka­ko se cu­lo na ju­ce­ra­šnjem sa­ve­to­va­nju u or­ga­ni­za­ci­ji Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta, u Me­du­na­rod­nom fe­de­ra­ci­jom tek­stil­ca sve te­ži.
- Dva­de­set hi­lja­da rad­ni­ka osta­lo je bez po­sla, pri­va­ti­za­ci­ja je ne­e­fi­ka­sna i ka­sni, a ot­ku­plje­ne fir­me se u ve­ci­ni slu­ca­je­va za­tva­ra­ju - re­kla je Sla­vi­ca Sa­vic, pred­sed­nik SS tek­sti­la­ca ko­že i obu­ce.
Ko­men­ta­ri­šu­ci svet­sko tr­ži­šte, pred­sed­nik Me­du­na­rod­ne fe­de­ra­ci­je tek­sti­la i kon­fek­ci­je iz Bri­se­la, Dirk Uj­te­ho­ven, na­gla­sio je da dva­de­set hi­lja­da uga­še­nih rad­nih me­sta kod nas i ni­je to­li­ko loš po­da­tak, ka­da se ima u vi­du si­tu­a­ci­ja u osta­lom de­lu sve­ta ko­ji se strikt­no po­de­lio na gu­bit­ni­ke i do­bit­ni­ke. U po­sled­njih šest-se­dam me­se­ci Ki­na je ima­la ta­ko jak pro­dor, da su SAD i EU uve­le pri­vre­me­ne kvo­te. Jer pro­iz­vod­nja u SAD je pa­la za 6,6 od­sto a u EU za pet od­sto. Tko ce bi­ti i sa In­di­jom po is­te­ku tr­go­go­di­šnjeg ugo­vo­ra - re­kao je Uj­te­ho­ven.

24. februar 2006. | Peru pare kroz krpice | Izvor: www.novosti.co.yu

BE­O­GRAD - Go­di­šnje se u ko­mi­si­o­ni­ma pro­da oko 12 mi­li­o­na ko­ma­da ode­ce, što sa pro­sec­nom ce­nom od oko šest evra, do­no­si pro­met od oko 600.000 evra, ko­ji se nig­de ne re­gi­stru­je i evi­den­ti­ra, iz­ja­vio je je Mi­lan Kne­že­vic, pred­sed­nik Uni­je pro­iz­vo­da­ca tek­sti­la, ode­ce, ko­že i obu­ce.
On je na sa­stan­ku ove gru­pa­ci­je is­ta­kao da je uti­caj si­ve eko­no­mi­je raz­o­ran po ze­mlju i po pri­vre­du i usko­ro ce ugro­zi­ti op­sta­nak oko 100.000 za­po­sle­nih rad­ni­ka u tek­stil­noj bran­ši.
Sa pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, Po­re­ske upra­ve, agen­ci­je SI­E­PA i Uni­je pro­iz­vo­da­ca tek­sti­la raz­mo­tre­na je mo­guc­nost do­no­še­nja ured­be ili za­ko­na ko­jim bi se one­mo­gu­ci­la pro­da­ja ro­be fi­zic­kim li­ci­ma kroz ko­mi­si­o­ne pro­da­je. Isto­vre­me­no, ko­mi­si­o­ni bi se pre­re­gi­stro­va­li u sa­mo­stal­ne tr­go­vin­ske rad­nje, STR, što su ina­ce ra­ni­je obe­ca­li mi­ni­stri Mla­dan Din­kic, Pre­drag Bu­ba­lo i Bo­jan Di­mi­tri­je­vic.
- Pro­da­ja "na cr­no" pu­tem ko­mi­si­o­na, 120.000 te­zgi na bu­vljim pi­ja­ca­ma i osta­lim šver­com go­di­šnje u Sr­bi­ji, pre­ma na­šim pro­ce­na­ma, na­pra­vi pro­met od 1,2 mi­li­jar­de evra - ka­že Mi­lan Kne­že­vic. - Ma­lim po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma sa pro­me­tom do dva mi­li­o­na di­na­ra, osta­vlje­na je mo­guc­nost da ne pla­ca­ju PDV, što su po­seb­no vla­sni­ci ko­mi­si­o­na is­ko­ri­sti­li, pa je kod njih ogro­man ne­e­vi­den­ti­ran obrt.
Osnov­na raz­li­ka iz­me­du ko­mi­si­o­na i STR je, ka­ko ka­že Kne­že­vic, što u ko­mi­si­o­ne fi­zic­ko li­ce mo­že da do­ne­se ro­be u vred­no­sti i do 200.000 evra, a da ga ni­ko ne pi­ta za po­re­klo. Da­kle, "ulaz" ro­be je ne­le­ga­lan, ni­ko ne re­gi­stru­je, jer se prak­tic­no oba­vlja pre­ko gra­da­na, fi­zic­kih li­ca. "Ulaz" ro­be u STR je le­ga­lan i auto­mat­ski pod­ra­zu­me­va evi­den­ti­ra­nje ro­be.

Uni­ja ni­je za ga­še­nje ko­mi­si­o­na, ne­go da se bes­plat­no pre­re­gi­stru­ju u STR i od­mah na­sta­ve rad. Je­di­no ta­ko mo­že da se uve­de red na tr­ži­štu.
- Po­treb­no je da svi evi­den­ti­ra­ju ro­bu i pro­met, pa i oni na bu­vlja­ci­ma, jer kri­mi­nal ne tre­ba vi­še da bu­de so­ci­jal­ni amor­ti­zer, pa da se svi skri­va­ju iza pri­ca da ne­ma­ju gde i ka­ko da pod­mi­re ra­cu­ne - na­gla­ša­va Kne­že­vic.

NI­ŠTA PRE­KO NO­CI
PRED­SED­NIK Udru­že­nja pred­u­zet­ni­ka Ni­ša, Dra­go­slav Man­dic, ka­te­go­ri­can je da pre­la­zak ko­mi­si­o­na u STR ne tre­ba da se oba­vi pre­ko no­ci, jer bi to do­ve­lo do ha­o­sa u pri­vre­di. Mno­gi ce od­mah pre­ci na "cr­no" tr­ži­šte i pi­ja­ce, gde ne pla­ca­ju da­žbi­ne.
On stra­hu­je da ce do­ci i do ot­pu­šta­nja ve­li­kog bro­ja za­po­sle­nih. Ali, pre ne­go što se ko­mi­si­o­ni pre­re­gi­stru­ju, neo­p­hod­no je naj­pre, sma­tra Man­dic, re­gi­stro­va­ti bu­vlja­ke, za­u­sta­vi­ti "pro­laz" ove ro­be na ca­ri­ni i Ki­ne­zi­ma po­ve­ca­ti ca­rin­sku sto­pu, ko­ja tre­nut­no iz­no­si 1,5 od­sto.

PAN­CE­VAC­KI BU­VLjAK
SA Pan­ce­vac­kog bu­vlja­ka, ka­že Kne­že­vic, snab­de­va se vi­še od 60 od­sto po­tre­ba Sr­bi­je za tek­stil­nim pro­iz­vo­di­ma, ode­com, obu­com. Od pet do osam uju­tru, ve­ci­na pro­da­va­ca iz unu­tra­šnjo­sti se snab­de­va na ovom bu­vlja­ku. Po­red ki­ne­ske, tur­ske ro­be, u Pan­ce­vu je i do­ma­ci tek­stil "ra­den na cr­no", Šle­pe­ri ka­mi­o­na sva­ko­dnev­no do­vo­ze ro­bu na ovu pi­ja­cu. U Sr­bi­ji je ina­ce, re­gi­stro­va­no 130 bu­vljih pi­ja­ca.